Uzvišeni Allah nas je stvorio od prašine, pa smo bili kaplja u utrubi svoje majke, nakog određenog preioda došli smo na ovaj svijet, a zatim ćemo ponovo postati prašina. Ovo su dvije prašine – i na početku i na kraju smo samo prašina.
“O ljudi, kako možete sumnjati u oživljenje – pa, Mi vas stvaramo od zemlje, zatim od kapi sjemena, potom od ugruška, zatim od grude mesa vidljivih i nevidljivih udova, pa vam pokažemo moć Našu…” (El-Hadždž, 5)
Pa čemu onda oholost, čemu onda nametanje, čemu onda laži i prevare? Zar će nam biti bolje ako nekome bude gore, zar ćemo biti sretniji ako nekoga učinimo tužnim, zar ćemo se uzdići ako drugoga ponizimo? Odakle nam je to došlo? Naši preci nisu bili takvi! Zar nam je nas učitelj oporučio da budemo ono što danas jesmo?
“Proklet neka je čovjek! Koliko je on samo nezahvalan! Od čega ga On stvara? Od kapi sjemena ga stvori i za ono što je dobro za njega pripremi, i Pravi put mu dostupnim učini, zatim mu život oduzme i učini da bude sahranjen, i poslije će ga, kada On bude htio, oživjeti.” (‘Abese, 17-22)
Uzvišeni Allah nam garantuje će nam najmanja nagrada u Džennetu biti koliko je dunjaluk i još toliko, a mi opet pružamo ruku prema dunjaluku, trčimo za njime, a Allah je i njega stvorio i njega će usmrtiti kao i nas.
Biljezi Muslim od Abdullaha ibn Mes’uda da je Allahov Poslanik s.a.v.s. rekao:
„Pitao je Musa a.s. svog Gospodara: ”Koja je to najmanja nagrada, koji je to najmanji položaj u Džennetu i šta je to što će imati u njemu”, i obavijesti ga njegov Gospodar o onome koji uđe posljednji u Džennet. Ići će on preko Sirat ćuprije i jedva će je preći, a kada je pređe okrenut će se vatri i reći će: ”Slavljen neka je Onaj Koji me oslobodi od tebe. Dade mi Allah ono što ne daje ni prvim ni posljednjim.” I kad se on sačuva od vatre, pomisli da je to nagrada i da je on od onih koji stekoše Allahovu milost i nagradu.
I dok on tu stajaše prikaza se ispred njega jedno veliko i lijepo stablo i on reče: ”O moj Gospodaru, podari mi njegov hlad i da pijem vode sa njega”, a reče mu njegov Gospodar: ”O sine Ademov, ako ti dam to, tražit ćeš i poželit ćeš drugo”, a ovaj čovjek reče: ”Neću moj Gospodaru, neću Ti ništa više tražiti, kunem Ti se.” I dozvoli mu njegov Gospodar da uđe u taj hlad i napaja se vodom sa njega.
I dok je on uživao u njegovom hladu, pojavi se drugo stablo ljepše od ovoga, a on zamoli: ”O moj Gospodaru, tako mi Tebe i Tvog ponosa, podari mi njegov hlad i njegovu ljepotu i kunem Ti se da Ti pored njega neću tražiti ništa drugo.” Reče mu njegov Gospodar: ”O sine Ademov, zar Mi nisi rekao da Mi nećeš tražiti ništa od tog stabla, a ako ti dam ovo ti ćeš opet tražiti drugo”, a čovjek mu reče: ”Tako Ti Tvoje plemenitosti, podari mi ovo drvo i neću ti više nikada ništa zatraziti” i dozvoli mu Allah dž.š. da uđe u hlad tog drveta.
I dok je on tu sjedio i naslađivao se, ukaza mu se i treće drvo, mnogo ljepše od ovih prvih i nemade sabura nego upita svoga Gospodara: ”O moj plemeniti Gospodaru, podari mi ovo stablo i njegov hlad i plodove”, a Allah dž.š. mu reče: ”O sine Ademov, šta je sa tobom, zar Mi dva puta ne obeća da Mi nećeš ništa tražiti, a ti mi opet tražiš?” ”O moj Gospodaru, kunem Ti se, podari mi ovo stablo i dosta mi je zauvijek” i dozvoli mu Allah dž.š. da uđe u njegov hlad, da se naslađuje njegovom vodom i njegovim plodovima.
Bijaše to stablo pred džennetskim vratima i ču glasove iznutra, glasove ljudi u njemu kako se vesele. I nemade snage i sabura već zamoli i reče: “O moj Gospodaru, uvedi me u Džennet”, a Allah dž.š. koji je Gospodar nebesa i zemlje, koji je Vlasnik svega reče: ”Ulazi Mojom milošću u Džennet” i kada uđe primijeti i učini mu se da je on pun, da su dvorci već zauzeti, da su bašče već napunjene. I reče: ”Kako, o moj Gospodaru, ljudi sve zauzeše i zaposjednuše?” Reče mu Allah dž.š: ”O sine Ademov, da li želiš da imaš kao kralj koji ima na dunjaluku” i razmisli čovjek o kraljevstvu i njegovim bogatstvima, pa reče:
”Želim Gospodaru, želim, podari mi” i reče mu Gospodar: ”E pa eto, imaš kao on i još jednom, i još jednom, i još jednom, i još jednom” i kod petog puta zavika rob: ”Dosta mi je, o moj Gospodaru, zadovoljan sam, dosta mi je.” A Gospodar mu reče: ”To je za tebe, još deset puta toliko. I još poželi, o Moj robe, poželi šta još želiš”, pa on reče: ”Želim to i to” i dade mu njegov Gospodar; ”Želim to i to” i dade mu njegov Gospodar; ”Želim to i to” i opet mu Gospodar dade i ispuni želju, a kada čovjek nemade više želja, reče mu njegov Gospodar: ”A da ne želiš ovo i ovo?” ”Želim, o Gospodaru.” ”A zar ne želiš to i to?” ”Želim, o Gospodru” i dade mu sve to Allah dž.š. i reče: ”Uđi u svoje dvorce i bašče” i podari mu Allah dž.š. blagodat neizmjernu. Uđe on u dvorac i u dvorcu sluge i hurije koje zahvaljivaše Allahu dž.š. I on tada pomisli i reče: ”Ja sam taj kojem Allah dž.š. dade najveću nagradu i nikome od mene nije ništa veće i bolje dao’.’ A ovo je najmanji položaj i najmanja nagrada u Džennetu.
Kada Musa a.s. ču ovo, upita: ”O moj Gospodaru, ako je ovo najmanja nagrada, a šta je onda najveća nagrada?” ”O Musa” – reče njegov Gospodar – ”njima sam Ja pripremio Džennetu-l-Firdews kojeg sam Svojom rukom sazdao, oko ga nije vidjelo, uho nije čulo i ljudski ga mozak ne može zamisliti.” Neka je Hvaljen i Slavljen Gospodar Koji je pripremio ove vrtove i bašče onima koji ih žele i to svojim djelima pokazuju.“ (Muslim)
Allah Uzvišeni nam kroz ovaj hadis ukazuje koja je najmanja nagrada u Džennetu, ali čovjek nikada da se pameti dozove. Poslanik s.a.v.s. kroz hadise upozorava, moli svoje sljedbenike da se okanu dunjaluka i svih njegovih prevara i ružnih djela, da se ne upoređujemo sa šejtanom i da se naša djela razlikuju od njegovih, ali čovjek nikako da uzdigne dušu od svega nepotrebnog.
Pjesnik Mustafa Širbić o čovjeku i dunjaluku veli: „ Allah je stvorio čovjeka od zemlje, a on se začeo u utrubi majke od kapi sjemena i tako stigao na dunjaluk i onda će se opet vratiti u zemlju, raspast se i tako sjediniti sa njom do posljednje praške, a onda će opet ustati iz zemlje i odgovarati za ono što je radio između dvije prašine. U onom dunjalučkom treptaju, što ga omeđuju dvije ilovače. Kada se prvi put dižemo sa sedžde to Adem izranja iz zemlje, a onda s drugom sedždom vraćamo se u zemlju. Život traje koliko između dvije sedžde. Od praha smo i u prah se vraćamo. Dunjaluk je treptaj, dunjaluk je poput suhog lišća kojeg vjetar raznosi u olujnom danu. Dunjaluk je ući na jedna vrata, a izaći na druga vrata. Dunjaluk traje koliko između dvije sedžde.“
Rubrika: Duhovnost, Glas islama 277, strana 35, Autor: Fatima Fejzović
“O ljudi, kako možete sumnjati u oživljenje – pa, Mi vas stvaramo od zemlje, zatim od kapi sjemena, potom od ugruška, zatim od grude mesa vidljivih i nevidljivih udova, pa vam pokažemo moć Našu…” (El-Hadždž, 5)
Pa čemu onda oholost, čemu onda nametanje, čemu onda laži i prevare? Zar će nam biti bolje ako nekome bude gore, zar ćemo biti sretniji ako nekoga učinimo tužnim, zar ćemo se uzdići ako drugoga ponizimo? Odakle nam je to došlo? Naši preci nisu bili takvi! Zar nam je nas učitelj oporučio da budemo ono što danas jesmo?
“Proklet neka je čovjek! Koliko je on samo nezahvalan! Od čega ga On stvara? Od kapi sjemena ga stvori i za ono što je dobro za njega pripremi, i Pravi put mu dostupnim učini, zatim mu život oduzme i učini da bude sahranjen, i poslije će ga, kada On bude htio, oživjeti.” (‘Abese, 17-22)
Uzvišeni Allah nam garantuje će nam najmanja nagrada u Džennetu biti koliko je dunjaluk i još toliko, a mi opet pružamo ruku prema dunjaluku, trčimo za njime, a Allah je i njega stvorio i njega će usmrtiti kao i nas.
Biljezi Muslim od Abdullaha ibn Mes’uda da je Allahov Poslanik s.a.v.s. rekao:
„Pitao je Musa a.s. svog Gospodara: ”Koja je to najmanja nagrada, koji je to najmanji položaj u Džennetu i šta je to što će imati u njemu”, i obavijesti ga njegov Gospodar o onome koji uđe posljednji u Džennet. Ići će on preko Sirat ćuprije i jedva će je preći, a kada je pređe okrenut će se vatri i reći će: ”Slavljen neka je Onaj Koji me oslobodi od tebe. Dade mi Allah ono što ne daje ni prvim ni posljednjim.” I kad se on sačuva od vatre, pomisli da je to nagrada i da je on od onih koji stekoše Allahovu milost i nagradu.
I dok on tu stajaše prikaza se ispred njega jedno veliko i lijepo stablo i on reče: ”O moj Gospodaru, podari mi njegov hlad i da pijem vode sa njega”, a reče mu njegov Gospodar: ”O sine Ademov, ako ti dam to, tražit ćeš i poželit ćeš drugo”, a ovaj čovjek reče: ”Neću moj Gospodaru, neću Ti ništa više tražiti, kunem Ti se.” I dozvoli mu njegov Gospodar da uđe u taj hlad i napaja se vodom sa njega.
I dok je on uživao u njegovom hladu, pojavi se drugo stablo ljepše od ovoga, a on zamoli: ”O moj Gospodaru, tako mi Tebe i Tvog ponosa, podari mi njegov hlad i njegovu ljepotu i kunem Ti se da Ti pored njega neću tražiti ništa drugo.” Reče mu njegov Gospodar: ”O sine Ademov, zar Mi nisi rekao da Mi nećeš tražiti ništa od tog stabla, a ako ti dam ovo ti ćeš opet tražiti drugo”, a čovjek mu reče: ”Tako Ti Tvoje plemenitosti, podari mi ovo drvo i neću ti više nikada ništa zatraziti” i dozvoli mu Allah dž.š. da uđe u hlad tog drveta.
I dok je on tu sjedio i naslađivao se, ukaza mu se i treće drvo, mnogo ljepše od ovih prvih i nemade sabura nego upita svoga Gospodara: ”O moj plemeniti Gospodaru, podari mi ovo stablo i njegov hlad i plodove”, a Allah dž.š. mu reče: ”O sine Ademov, šta je sa tobom, zar Mi dva puta ne obeća da Mi nećeš ništa tražiti, a ti mi opet tražiš?” ”O moj Gospodaru, kunem Ti se, podari mi ovo stablo i dosta mi je zauvijek” i dozvoli mu Allah dž.š. da uđe u njegov hlad, da se naslađuje njegovom vodom i njegovim plodovima.
Bijaše to stablo pred džennetskim vratima i ču glasove iznutra, glasove ljudi u njemu kako se vesele. I nemade snage i sabura već zamoli i reče: “O moj Gospodaru, uvedi me u Džennet”, a Allah dž.š. koji je Gospodar nebesa i zemlje, koji je Vlasnik svega reče: ”Ulazi Mojom milošću u Džennet” i kada uđe primijeti i učini mu se da je on pun, da su dvorci već zauzeti, da su bašče već napunjene. I reče: ”Kako, o moj Gospodaru, ljudi sve zauzeše i zaposjednuše?” Reče mu Allah dž.š: ”O sine Ademov, da li želiš da imaš kao kralj koji ima na dunjaluku” i razmisli čovjek o kraljevstvu i njegovim bogatstvima, pa reče:
”Želim Gospodaru, želim, podari mi” i reče mu Gospodar: ”E pa eto, imaš kao on i još jednom, i još jednom, i još jednom, i još jednom” i kod petog puta zavika rob: ”Dosta mi je, o moj Gospodaru, zadovoljan sam, dosta mi je.” A Gospodar mu reče: ”To je za tebe, još deset puta toliko. I još poželi, o Moj robe, poželi šta još želiš”, pa on reče: ”Želim to i to” i dade mu njegov Gospodar; ”Želim to i to” i dade mu njegov Gospodar; ”Želim to i to” i opet mu Gospodar dade i ispuni želju, a kada čovjek nemade više želja, reče mu njegov Gospodar: ”A da ne želiš ovo i ovo?” ”Želim, o Gospodaru.” ”A zar ne želiš to i to?” ”Želim, o Gospodru” i dade mu sve to Allah dž.š. i reče: ”Uđi u svoje dvorce i bašče” i podari mu Allah dž.š. blagodat neizmjernu. Uđe on u dvorac i u dvorcu sluge i hurije koje zahvaljivaše Allahu dž.š. I on tada pomisli i reče: ”Ja sam taj kojem Allah dž.š. dade najveću nagradu i nikome od mene nije ništa veće i bolje dao’.’ A ovo je najmanji položaj i najmanja nagrada u Džennetu.
Kada Musa a.s. ču ovo, upita: ”O moj Gospodaru, ako je ovo najmanja nagrada, a šta je onda najveća nagrada?” ”O Musa” – reče njegov Gospodar – ”njima sam Ja pripremio Džennetu-l-Firdews kojeg sam Svojom rukom sazdao, oko ga nije vidjelo, uho nije čulo i ljudski ga mozak ne može zamisliti.” Neka je Hvaljen i Slavljen Gospodar Koji je pripremio ove vrtove i bašče onima koji ih žele i to svojim djelima pokazuju.“ (Muslim)
Allah Uzvišeni nam kroz ovaj hadis ukazuje koja je najmanja nagrada u Džennetu, ali čovjek nikada da se pameti dozove. Poslanik s.a.v.s. kroz hadise upozorava, moli svoje sljedbenike da se okanu dunjaluka i svih njegovih prevara i ružnih djela, da se ne upoređujemo sa šejtanom i da se naša djela razlikuju od njegovih, ali čovjek nikako da uzdigne dušu od svega nepotrebnog.
Pjesnik Mustafa Širbić o čovjeku i dunjaluku veli: „ Allah je stvorio čovjeka od zemlje, a on se začeo u utrubi majke od kapi sjemena i tako stigao na dunjaluk i onda će se opet vratiti u zemlju, raspast se i tako sjediniti sa njom do posljednje praške, a onda će opet ustati iz zemlje i odgovarati za ono što je radio između dvije prašine. U onom dunjalučkom treptaju, što ga omeđuju dvije ilovače. Kada se prvi put dižemo sa sedžde to Adem izranja iz zemlje, a onda s drugom sedždom vraćamo se u zemlju. Život traje koliko između dvije sedžde. Od praha smo i u prah se vraćamo. Dunjaluk je treptaj, dunjaluk je poput suhog lišća kojeg vjetar raznosi u olujnom danu. Dunjaluk je ući na jedna vrata, a izaći na druga vrata. Dunjaluk traje koliko između dvije sedžde.“
Rubrika: Duhovnost, Glas islama 277, strana 35, Autor: Fatima Fejzović
