Bog nas je obavestio o Sudnjem danu
Onaj Ko je stvorio ljude i doveo ih na ovaj svet, generaciju iza generacije, Koji je iz njih izveo narode nakon naroda, Koji je ljudima pojasnio istinu o njihovom postojanju, preko poslanika koje je potpomogao čudima, kako ih ljudi ne bi u laž uterivali. Uzvišeni Allah pojasnio je ljudima da je odredio da ih postavi za namesnike (upravnike) na Zemlji, da na njoj rade ono što im je naredio, a da se klone onoga što im je zabranio, pa će, na taj način, da se vidi njihova pokornost. Ko bude pokoran svome Gospodaru – zaslužuje nagradu, a ko se uzoholi i bude neposlušan – zaslužuje kaznu. Uzvišeni Allah nije stvorio ovaj svet da bi bio kuća konačne isplate, nego je zato stvorio posebnu kuću, a to je kuća Večnosti.
Budući da je rođenje način dolaska na ovaj svet, Uzvišeni Allah je smrt učinio načinom dolaska u kuću večnosti. U njoj će da se nagrađuje i kažnjava shodno onome šta je pripremao.
Uzvišeni Allah je kazao:
„Svako živo biće će smrt okusiti! I samo na Sudnjem danu dobićete u potpunosti nagradu vašu, i ko bude od vatre udaljen i u Dzennet (Raj) uveden taj je postigao šta je želeo; a život na ovom svetu samo je varljivo naslađivanje.“ (Kur’an, 3:185)
Ljudsko postojanje nema značaja bez njega
Ako je svaki deo auta, ili aviona, ili olovke, stvoren iz mudrosti, onda nema sumnje da su svi delovi auta i svi delovi aviona, i svi delovi olovke, napravljeni iz mudrosti. Najveće je neznanje da čovek smatra da su auto, avion i olovka uzalud i bez mudrosti stvoreni. U vreme u kojem se veruje da je svaki deo auta ili aviona ili olovke stvoren sa mudrošću, da u čoveku ne postoji nijedan deo, ili ćelija, ili žlezda, a da nije stvoren sa mudrošću, bez sumnje, čovek je u potpunosti stvoren iz mudrosti i nije uzalud stvoren.
Ako ograničimo naša shvatanja na ovosvetski život čoveka nikad nećemo moći da nađemo značaj ljudskog života niti njegovog postojanja. Uvidećemo da smrt nadvladava svaku mudrost o kojoj razmišljamo, radi tumačenja čovekovog postojanja na Zemlji. Obmanuti će da kaže: „Čovek je stvoren radi ostvarenja srećnog života.“ A mi ćemo da mu odgovorimo: „Zašto on onda umire, a još uvek teži ka ostvarenju sreće?“ Ili on, ipak, kaže: „Čovek je stvoren radi borbe za opstanak u životu.“ Mi ćemo da mu odgovorimo: „Zašto onda umire kad se još uvek bori?“ Ili kaže: „Čovek je stvoren kako bi uživao u slastima.“ Mi ćemo da ga pitamo: “Zašto umire?” Bilo šta što čovek sebi predstavi kao mudrost njegovog života, uvideće da smrt prevlada sve ono što čovek sebi predstavi?
Mnogi filozofi našli su se u velikoj nedoumici koja ih je podstakla da negiraju mudrost čovekovog postojanja na Zemlji, zato što, kako to Allah kaže:
„Oni znaju samo spoljašnju stranu života na ovom svetu, a prema onom svetu su ravnodušni.“ (Kur’an, 30:7)
Njihovo je stanje poput stanja deteta ograničenog u majčinoj utrobi. Malo seme ušlo je u matericu, raste i razvija se, iz njega se stvaraju različiti, savršeni aparati i jednaki i identični organi. Oko se stvara, a ne vidi se značaj njegovog stvaranja unutar materice, tu su i pluća kojim nećeš da nađeš vrednost. Ruke i stopala koji su identično stvoreni, a svi misle da je to uzalud stvoreno. Njihova nedoumica povećava se nakon što se upotpunilo stvaranje deteta koje ne zna gde će da izađe.
Svako pametan videće da čovek nije uzalud stvoren i da je stvoren radi mudrosti, ali ako se ograniči njegovo razmišljanje o ovosvetskom životu, neće naći ni mudrost niti značaj. Stoga, nema sumnje da drugi život upotpunjava prvi život i daje ljudskom postojanju njegovu vrednost i značaj. Stoga i jeste život u potpunosti potvrdio sve ono što su rekli poslanici, kao što vidiš pola auta, pola aviona, pola bilo koje sprave pokušavajući da spoznaš mudrost samo iz te polovine.
Pored toga što znaš da ne postoji nijedan deo te polovine sprave, da je uzalud stvoren, ti nećeš moći da spoznaš mudrost samo iz polovine sprave i neće da se pojavi njen značaj. Zaključićeš da ova polovina ima drugu polovinu koja je upotpunjava i koja joj daje značaj zbog kojeg je stvorena. Isto tako, u vezi sa prvim životom i drugim životom, ne dolazi do izražaja značaj čovekovog postojanja, osim verovanjem u njih.
Onaj Ko je stvorio ljude i doveo ih na ovaj svet, generaciju iza generacije, Koji je iz njih izveo narode nakon naroda, Koji je ljudima pojasnio istinu o njihovom postojanju, preko poslanika koje je potpomogao čudima, kako ih ljudi ne bi u laž uterivali. Uzvišeni Allah pojasnio je ljudima da je odredio da ih postavi za namesnike (upravnike) na Zemlji, da na njoj rade ono što im je naredio, a da se klone onoga što im je zabranio, pa će, na taj način, da se vidi njihova pokornost. Ko bude pokoran svome Gospodaru – zaslužuje nagradu, a ko se uzoholi i bude neposlušan – zaslužuje kaznu. Uzvišeni Allah nije stvorio ovaj svet da bi bio kuća konačne isplate, nego je zato stvorio posebnu kuću, a to je kuća Večnosti.
Budući da je rođenje način dolaska na ovaj svet, Uzvišeni Allah je smrt učinio načinom dolaska u kuću večnosti. U njoj će da se nagrađuje i kažnjava shodno onome šta je pripremao.
Uzvišeni Allah je kazao:
„Svako živo biće će smrt okusiti! I samo na Sudnjem danu dobićete u potpunosti nagradu vašu, i ko bude od vatre udaljen i u Dzennet (Raj) uveden taj je postigao šta je želeo; a život na ovom svetu samo je varljivo naslađivanje.“ (Kur’an, 3:185)
Ljudsko postojanje nema značaja bez njega
Ako je svaki deo auta, ili aviona, ili olovke, stvoren iz mudrosti, onda nema sumnje da su svi delovi auta i svi delovi aviona, i svi delovi olovke, napravljeni iz mudrosti. Najveće je neznanje da čovek smatra da su auto, avion i olovka uzalud i bez mudrosti stvoreni. U vreme u kojem se veruje da je svaki deo auta ili aviona ili olovke stvoren sa mudrošću, da u čoveku ne postoji nijedan deo, ili ćelija, ili žlezda, a da nije stvoren sa mudrošću, bez sumnje, čovek je u potpunosti stvoren iz mudrosti i nije uzalud stvoren.
Ako ograničimo naša shvatanja na ovosvetski život čoveka nikad nećemo moći da nađemo značaj ljudskog života niti njegovog postojanja. Uvidećemo da smrt nadvladava svaku mudrost o kojoj razmišljamo, radi tumačenja čovekovog postojanja na Zemlji. Obmanuti će da kaže: „Čovek je stvoren radi ostvarenja srećnog života.“ A mi ćemo da mu odgovorimo: „Zašto on onda umire, a još uvek teži ka ostvarenju sreće?“ Ili on, ipak, kaže: „Čovek je stvoren radi borbe za opstanak u životu.“ Mi ćemo da mu odgovorimo: „Zašto onda umire kad se još uvek bori?“ Ili kaže: „Čovek je stvoren kako bi uživao u slastima.“ Mi ćemo da ga pitamo: “Zašto umire?” Bilo šta što čovek sebi predstavi kao mudrost njegovog života, uvideće da smrt prevlada sve ono što čovek sebi predstavi?
Mnogi filozofi našli su se u velikoj nedoumici koja ih je podstakla da negiraju mudrost čovekovog postojanja na Zemlji, zato što, kako to Allah kaže:
„Oni znaju samo spoljašnju stranu života na ovom svetu, a prema onom svetu su ravnodušni.“ (Kur’an, 30:7)
Njihovo je stanje poput stanja deteta ograničenog u majčinoj utrobi. Malo seme ušlo je u matericu, raste i razvija se, iz njega se stvaraju različiti, savršeni aparati i jednaki i identični organi. Oko se stvara, a ne vidi se značaj njegovog stvaranja unutar materice, tu su i pluća kojim nećeš da nađeš vrednost. Ruke i stopala koji su identično stvoreni, a svi misle da je to uzalud stvoreno. Njihova nedoumica povećava se nakon što se upotpunilo stvaranje deteta koje ne zna gde će da izađe.
Svako pametan videće da čovek nije uzalud stvoren i da je stvoren radi mudrosti, ali ako se ograniči njegovo razmišljanje o ovosvetskom životu, neće naći ni mudrost niti značaj. Stoga, nema sumnje da drugi život upotpunjava prvi život i daje ljudskom postojanju njegovu vrednost i značaj. Stoga i jeste život u potpunosti potvrdio sve ono što su rekli poslanici, kao što vidiš pola auta, pola aviona, pola bilo koje sprave pokušavajući da spoznaš mudrost samo iz te polovine.
Pored toga što znaš da ne postoji nijedan deo te polovine sprave, da je uzalud stvoren, ti nećeš moći da spoznaš mudrost samo iz polovine sprave i neće da se pojavi njen značaj. Zaključićeš da ova polovina ima drugu polovinu koja je upotpunjava i koja joj daje značaj zbog kojeg je stvorena. Isto tako, u vezi sa prvim životom i drugim životom, ne dolazi do izražaja značaj čovekovog postojanja, osim verovanjem u njih.
