Kalendar Događaja Ramazanski bajram 2025

Postoje dva bajram-namaza:

1.Ramazanski (1. ševvala, traje tri dana);

2.Kurbanski (10. zul-hidždžeta, traje 4 dana).

Klanjati bajram-namaz je vadžib za muškarce. Vrijeme bajram namaza je vrijeme duha namaza (30-45 min. nakon izlaska Sunca). Bajram namaz ima dva rekata, a posle njih dolazi hutba. Klanja se u džematu, bez ezana i ikameta. Izgovaranje bajramskih tekbira je vadžib.

Kako se klanja Bajram namaz?

Nijjet za bajram namaz glasi:

Ramazanski bajram: Nevejtu en usalije lillahi te’ala salate idil fitri edaen mustakbilel kibleti, iktedejtu bihazel imami, ALLAHU EKBER

Kurbanski bajram: Nevejtu en usalije lillahi te’ala salate idil adha edaen mustakbilel kibleti, iktedejtu bihazel imami, ALLAHU EKBER

Oba bajrama se klanjaju isto. Na prvom rekatu, nakon što smo nijjet učinili učimo: Subhaneke, tri tekbira (dižemo ruke naspram ušiju), E’uza i Bismilla, Fatiha, Sura, a zatim idemo na ruku i sedždu. Nakon obavljene druge sedžde izgovaramo tekbir i ustajemo na drugi rekat gdje učimo: Bismillu, Fatihu, suru, a zatim izgovorimo tri tekbira, dižući ruke naspram ušiju, a kad izgovorimo četvrti tekbir idemo na ruku. Nakon rukua i sedžde sjedimo ii učimo Et-tehijjatu, salevate i dovu i predamo selam na desnu, pa lijevu stranu. Poslije predaje selama slijedi hutba, a nakon nje dova.

Šta treba raditi u dane ramazanskog i kurbanskog bajrama?

– Pojesti nešto slatko prije odlaska na ramazanski bajram, ne jesti ništa prije klanjanja kurbanskog bajrama i klanja kurbana;

– Okupati se, oprati zube, namirisati se, obući najljepšu odjeću;

– Učiti tekbire idući prema džamiji;

– Doći u džamiju jednim putem, a vratiti se drugim;

– Klanjati dva rekata nafile.

Tekbir i tešrik

Tekbir i tešrik glasi: ALLAHU EKBER, ALLAHU EKBER, LA ILAHE ILLELLAH HUVALLAHU EKBER, ALLAHU EKBER, VE LILLAHI-L-HAMD.

Uči se od sabah namaza (uoči Kurban bajrama) do ikindije namaza 4. dana Kurban bajrama, a uči se nakon predaje selama, kod farz namaza. Učiti tekbir i tešrik je vadžib.
​

Na propisanost klanjanja Bajram namaza ukazuju dokazi iz Kur’ana, sunneta Allahovog Poslanika, sallallahu ‘alejhi we sellem, te konsenzus islamskih učenjaka.

Dokaz iz Kur’ana:

Riječi Uzvišenog : ”Mi smo ti, uistinu, mnogo dobro dali, zato se Gospodaru svome moli i kurban kolji.” (El-Kevser, 1-2)

Katade, rhm., poznati komentator Kur’ana, rekao je da se riječ ”moli” odnosi na klanjanje bajram namaza.

Dokaz iz sunneta:

Što se tiče hadisa koji ukazuju na propisanost bajram namaza, oni su mnogobrojni i dosežu granicu mutevatir hadisa. Jedan od njih je hadis Ibn Abbasa, r.a., u kojem on navodi: ”Prisustvovao sam bajram namazu sa Allahovim Poslanikom, Ebu Bekrom, Omerom i Osmanom, r.a,. i svi su klanjali bajram namaz prije bajramske hutbe.” (Buhari)

Mnogi islamski učenjaci spomenuli su jednoglasan stav, konsenzus, islamskih učenjaka po pitanju propisanosti klanjanja bajram namaza.

PROPIS BAJRAM NAMAZA

Nakon što smo naveli predaje i stavove koji potvrđuju propisanost bajram namaza, odnosno da je utemeljena praksa u islamu, pitanje koje se samo nameće jeste kakav je propis bajram namaza u islamu, odnosno da li je stroga obaveza (farz ajn) muslimanu klanjati bajram namaz ili je to kolektivna obaveza (farz kifaje) ili, pak, pritvrđeni sunnet?

Po ovom pitanju su islamski pravnici zauzeli različite stavove. Jedni su smatrali da je klanjanje bajram-namaza stroga obaveza svakom punoljetnom muslimanu, drugi da je to kolektivna obaveza (ako bi ga klanjala jedna skupina muslimana, time spada obaveza sa ostalih, a ako niko ne bi klanjao, svi bi bili grješni), dok je većina islamskih učenjaka smatrala klanjanje bajram-namaza pritvrđenim sunnetom, a ovog stava bili su: malikijska, šafijska, bukvalistička pravna škola, Ebu Jusuf i Es-Serhasi – pravnici hanefijske pravne škole, i drugi učenjaci selefa. Međutim, bez obzira na različitost stavova i dokaza kojima su učenjaci potkrepljivali svoje stavove, sama činjenica da je klanjanje bajram-namaza, u najmanju ruku, pritvrđeni sunnet, dovoljna je da nam ukaže na vrijednost bajram-namaza.

Spomenut ćemo samo neke od dokaza koje su pravnici spomenuli u dokazivanju svojih stavova, kako bismo ukazali na veličinu bajram-namaza u islamu.

Citirani ajet, koji smo naveli kao dokaz propisanosti bajram namaza, došao je u naredbenoj formi (imperativu): ”…zato se Gospodaru svome moli”, a u islamu je osnova da je ibadet, koji se naređuje u formi imperativa, obavezan (vadžib) sve dok ne bude postojao drugi argument koji tu naredbenu formu ublažava i spušta taj ibadet sa stepena vadžiba na stepen pohvalnog čina.

Od Ummu Atijje, r.a., prenosi se da je rekla: ”Naredio nam je Poslanik, sallallahu alejhi we sellem, da mlade djevojke izađu na bajramsku musallu iz svojih odaja, pa čak i da žene u hajzu prisustvuju bajram namazu, ali da se odmaknu od bajramske musalle.” (Buharija)

Dakle, uočljivo je da Ummu Atijja u ovom hadisu kaže ”naredio nam je”, što jasno ukazuje na propisanost i veličinu bajram-namaza u islamu, te potkrepljuje mišljenja onih učenjaka koji su smatrali da je obavezno klanjanje bajram-namaza.

Na osnovu ovog hadisa određeni broj učenjaka smatrao je obaveznim dolazak na bajram-namaz, ne praveći razliku između muškarca i žene. Ovaj hadis, u najmanju ruku, ukazuje da je propisano prisustvovanje žena bajram-namazu.

Prisustvovanje žena bajram-namazu je ibadet koji je, nažalost, u velikoj mjeri zapostavljen u našim krajevima i treba ga oživljavati, a naročito u mjestima u kojima postoji adekvatan prostor za klanjanje bajram-namaza .

Nakon što smo spomenuli dokaze koji ukazuju na propisanost ovog ibadeta, te pitanje propisa bajram-namaza, navest ćemo hronološkim redom najvažnije propise koji se vezuju za ovo poglavlje, od čovjekovog izlaska iz kuće, pa do klanjanja namaza i povratka kući.​