OPRAŠTANJE I DOBRODUŠNOST SU OD ISLAMSKOG MORALA
عنْ عائشة رضي الله عنها قالت: ما خُيّر رسولُ الله r بين أمرين قَطُّ إلاّ أخذ أَيْسَرَها ما لم يكن إثماً، فإن كان إثماً كان أبعد الناس منه، وما انتقمَ رسول اللهِ r لنفسِهِ في شيء قَطُّ إلاّ أن تُنْتَهَكَ حُرْمةُ اللهِ فَيَنْتَقِمُ للهِ بها.
Prenosi se da je Aiša, radijallahu anha, rekla:
“Nije nikada dato Allahovom Poslaniku, sallahu alejhi ve sellem, da izabere između dvije stvari a da nije izabrao lakšu, ako nije grijeh, a ako je grijeh, bio je najdalji čovjek od njega. I nikada se Allahov Poslanik, sallahu alejhi ve sellem, nije ni u čemu svetio zbog sebe, osim kada se skrnavi Allahova zabrana, tada be se svetio radi Allaha.”[1]
Biografija ravije:
Aiša bintu Ebi-Bekr es-Siddik, radijallahu anhuma, je plemenita ashabijka, majka pravovjenih, žena Poslanika, sallahu alejhi ve sellem. Bila je učena, fakiha i prenijela je mnoštvo hadisa. Preselila je 57. god. po Hidžri.
Kratki komentar hadisa:
U hadisu je dokaz lahkoće i velikodušnosti islama. I dokaz da Poslaniku, sallahu alejhi ve sellem, nije dato da izabere između dvije dunjalučke stvari a da nije uzeo lakšu i to, ako ta lakša stvar nije iziskivala grijeh, a u tom slučaju izabrao bi pravi put.
Poslanik, salllahu alejhi ve sellem, se nije svetio zbog sebe. Oprostio je beduinu koji je prema njemu grubo postupio dižući glas na njega, i drugom beduinu koji ga je povukao za ogrtač tako da je ostavio trag na njegovom ramenu. Ovo upućuje na opraštanje osim u pravima Uzvišenog Allaha.
Smjernice hadisa:
Pojašnjenje da je islam din lahkoće i velikodušnosti ako u tome nema grijeha.
Opraštanje i dobrodušnost su razlog međusobne ljubavi i bratstva među muslimanima.
Slijeđenje Poslanika, salllahu alejhi ve sellem, u opraštanju, blagosti i strpljenju.
Musliman koji prašta i koji je blag stiče ogromnu nagradu od Allaha, dž.š..
Opraštanje i dobrodušnost su u vlastitim pravima, a ne u pravima Uzvišenog Allaha.
Opraštanje i dobrodušnost nisu izraz slabosti i nemoći nego želje za hajrom.
Šutnjom odobriti loše djelo ne ulazi u opraštanje i dobrodušnost.
[1] Buharija (2/106), broj 3560, Knjiga o velikim djelima, poglavlje: Opis Vjerovjesnika, sallahu alejhi ve sellem, i Muslim (4/1813), broj 2327, Knjiga o vrijednostima djela, poglavlje: Udaljavanje Poslanika, salllahu alejhi ve sellem, od grijeha i izabiranje lakše dozvoljene stvari.
عنْ عائشة رضي الله عنها قالت: ما خُيّر رسولُ الله r بين أمرين قَطُّ إلاّ أخذ أَيْسَرَها ما لم يكن إثماً، فإن كان إثماً كان أبعد الناس منه، وما انتقمَ رسول اللهِ r لنفسِهِ في شيء قَطُّ إلاّ أن تُنْتَهَكَ حُرْمةُ اللهِ فَيَنْتَقِمُ للهِ بها.
Prenosi se da je Aiša, radijallahu anha, rekla:
“Nije nikada dato Allahovom Poslaniku, sallahu alejhi ve sellem, da izabere između dvije stvari a da nije izabrao lakšu, ako nije grijeh, a ako je grijeh, bio je najdalji čovjek od njega. I nikada se Allahov Poslanik, sallahu alejhi ve sellem, nije ni u čemu svetio zbog sebe, osim kada se skrnavi Allahova zabrana, tada be se svetio radi Allaha.”[1]
Biografija ravije:
Aiša bintu Ebi-Bekr es-Siddik, radijallahu anhuma, je plemenita ashabijka, majka pravovjenih, žena Poslanika, sallahu alejhi ve sellem. Bila je učena, fakiha i prenijela je mnoštvo hadisa. Preselila je 57. god. po Hidžri.
Kratki komentar hadisa:
U hadisu je dokaz lahkoće i velikodušnosti islama. I dokaz da Poslaniku, sallahu alejhi ve sellem, nije dato da izabere između dvije dunjalučke stvari a da nije uzeo lakšu i to, ako ta lakša stvar nije iziskivala grijeh, a u tom slučaju izabrao bi pravi put.
Poslanik, salllahu alejhi ve sellem, se nije svetio zbog sebe. Oprostio je beduinu koji je prema njemu grubo postupio dižući glas na njega, i drugom beduinu koji ga je povukao za ogrtač tako da je ostavio trag na njegovom ramenu. Ovo upućuje na opraštanje osim u pravima Uzvišenog Allaha.
Smjernice hadisa:
Pojašnjenje da je islam din lahkoće i velikodušnosti ako u tome nema grijeha.
Opraštanje i dobrodušnost su razlog međusobne ljubavi i bratstva među muslimanima.
Slijeđenje Poslanika, salllahu alejhi ve sellem, u opraštanju, blagosti i strpljenju.
Musliman koji prašta i koji je blag stiče ogromnu nagradu od Allaha, dž.š..
Opraštanje i dobrodušnost su u vlastitim pravima, a ne u pravima Uzvišenog Allaha.
Opraštanje i dobrodušnost nisu izraz slabosti i nemoći nego želje za hajrom.
Šutnjom odobriti loše djelo ne ulazi u opraštanje i dobrodušnost.
[1] Buharija (2/106), broj 3560, Knjiga o velikim djelima, poglavlje: Opis Vjerovjesnika, sallahu alejhi ve sellem, i Muslim (4/1813), broj 2327, Knjiga o vrijednostima djela, poglavlje: Udaljavanje Poslanika, salllahu alejhi ve sellem, od grijeha i izabiranje lakše dozvoljene stvari.
