11-03-2024
5,087
218
343
Da li se bolesna osoba od prehlade i kašlja treba spriječiti da prisustvuje džematu da ne bi uznemiravala druge i zbog straha od prenošenja zaraze?
Propis dolaska bolesnika u džamiju radi namaza
Pitanje:
Da li se bolesna osoba od prehlade i kašlja treba spriječiti da prisustvuje džematu da ne bi uznemiravala druge i zbog straha od prenošenja zaraze?
Poznato je da je Poslanik alejhi selam sprječavao onoga ko bi jeo bijeli ili crni luk da prisustvuje džematu. Šta reći onda za onoga ko je bolestan od gripe i čije će prisustvo u džematu biti uzrokom za zaražavanje drugoga zbog njegove kijavice? Šta reći još za obolelog od svraba kada prisustvuje džematu pa njegovo češkanje ometa onima oko njega da mirno slušaju hutbu?
Odgovor:
Hvala pripada Allahu!
Prvo:
Prenose Buharija (855) i Muslim (564) od Džabira ibn Abdullaha da je Alahov Poslanik alejhi selam rekao: “Ko bude jeo bijeli i crni luk neka se udalji od nas – ili je rekao – neka se udalji od našeg mesdžida i neka sjedi kući.”
Prenosi Muslim (567) da je Omer ibn Hatab na džumanskoj hutbi između ostalaog rekao: “Zatim, o ljudi vi zaista jedete dvije biljke koje smatram neprijatnim; crni i bijeli luk. Vidio sam Allahaova Poslanika alejhi selam kada bi osjetio mirs tih biljaka kod nekog čovjeka naredio bi da ga izbace kod Bekije (ime groblja blizu Poslanikove džamije), pa ko hoće da ih jede neka njihov miris uništi kuvanjem.”
Učenajci su govorili o pokuđenosti prisustvovanja onoga ko je jeo crni ili bijeli luk u mesdžid i o tome da je poželjno da se takav na lijep način izbaci (udalji) iz mesdžida – neki su bili stava zabranjenosti dolaženja takvog u mesdžid i obavezi njegovog izbacivanja – isto su govorili i za onoga ko pri sebi ima loš miris i neprijatan zadah kao i o onome koji radi u klaonici ili slično tome ako pri sebi ima miris koji uznemirava klanjače.
Rekao je Ibn Abdulberr u Temhidu (6/422): “U spomenutom hadisu izvlačimo još sljedeće koristi: udaljava se i izbacuje iz mesdžida onaj ko bude jeo bijeli luk, jer je Poslanik alejhi selam rekao: ‘Neka se ne približava našem mesdžidu ili mesdžidima jer nas uznemirava mirisom bijelog luka’. S toga, ako je sebeb njegovog izbacivanja iz mesdžida uznemiravanje drugoga, analogno ovome kažemo: sve ono što uznemirava drugoga u mesdžidu kao npr. da bude bestidnog jezika, ili da vrijeđa druge, ili da ima loš miris zbog njegovog zanata kojeg radi, ili da je bolestan od neke uznemiravajuće bolesti kao što je lepra (guba) ili slično tome džemat mesdžida ima pravo ako hoće da takvog udalji iz mesdžida sve dok nestane sa te osobe ono što im smeta, pa kada to nestane ima pravo da se vrati u mesdžid.”
Propis dolaska bolesnika u džamiju radi namaza
Pitanje:
Da li se bolesna osoba od prehlade i kašlja treba spriječiti da prisustvuje džematu da ne bi uznemiravala druge i zbog straha od prenošenja zaraze?
Poznato je da je Poslanik alejhi selam sprječavao onoga ko bi jeo bijeli ili crni luk da prisustvuje džematu. Šta reći onda za onoga ko je bolestan od gripe i čije će prisustvo u džematu biti uzrokom za zaražavanje drugoga zbog njegove kijavice? Šta reći još za obolelog od svraba kada prisustvuje džematu pa njegovo češkanje ometa onima oko njega da mirno slušaju hutbu?
Odgovor:
Hvala pripada Allahu!
Prvo:
Prenose Buharija (855) i Muslim (564) od Džabira ibn Abdullaha da je Alahov Poslanik alejhi selam rekao: “Ko bude jeo bijeli i crni luk neka se udalji od nas – ili je rekao – neka se udalji od našeg mesdžida i neka sjedi kući.”
Prenosi Muslim (567) da je Omer ibn Hatab na džumanskoj hutbi između ostalaog rekao: “Zatim, o ljudi vi zaista jedete dvije biljke koje smatram neprijatnim; crni i bijeli luk. Vidio sam Allahaova Poslanika alejhi selam kada bi osjetio mirs tih biljaka kod nekog čovjeka naredio bi da ga izbace kod Bekije (ime groblja blizu Poslanikove džamije), pa ko hoće da ih jede neka njihov miris uništi kuvanjem.”
Učenajci su govorili o pokuđenosti prisustvovanja onoga ko je jeo crni ili bijeli luk u mesdžid i o tome da je poželjno da se takav na lijep način izbaci (udalji) iz mesdžida – neki su bili stava zabranjenosti dolaženja takvog u mesdžid i obavezi njegovog izbacivanja – isto su govorili i za onoga ko pri sebi ima loš miris i neprijatan zadah kao i o onome koji radi u klaonici ili slično tome ako pri sebi ima miris koji uznemirava klanjače.
Rekao je Ibn Abdulberr u Temhidu (6/422): “U spomenutom hadisu izvlačimo još sljedeće koristi: udaljava se i izbacuje iz mesdžida onaj ko bude jeo bijeli luk, jer je Poslanik alejhi selam rekao: ‘Neka se ne približava našem mesdžidu ili mesdžidima jer nas uznemirava mirisom bijelog luka’. S toga, ako je sebeb njegovog izbacivanja iz mesdžida uznemiravanje drugoga, analogno ovome kažemo: sve ono što uznemirava drugoga u mesdžidu kao npr. da bude bestidnog jezika, ili da vrijeđa druge, ili da ima loš miris zbog njegovog zanata kojeg radi, ili da je bolestan od neke uznemiravajuće bolesti kao što je lepra (guba) ili slično tome džemat mesdžida ima pravo ako hoće da takvog udalji iz mesdžida sve dok nestane sa te osobe ono što im smeta, pa kada to nestane ima pravo da se vrati u mesdžid.”
