Učenje Kur'ana po tedžvidu

ODGOVOR: Alejkumusselam ve rahmetullahi ve berekatuhu.

Hvala Allahu i neka je salavat i selam na posljednjeg vjerovjesnika, a zatim:

Pod tedžvidom se podrazumijeva davanje svakom harfu njegovo pravo pri učenju, vraćanje harfa na njegovo ishodište, uljepšano izgovaranje sa potpunim oblikom harfa bez pretjerivanja, umanjivanja i izvještačenosti.

Da je učenje Kur’ana po tedžvidu i uljepšavanje glasa pri učenju Kur’ana propisano na to ukazuju sljedeći šerijatski tekstovi:

– Kaže Uzvišeni Allah Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem: „I uči Kur’an “tertilom” (pažljivo)“ (El-Muzemmil, 4)

– Hadis od Ebu Hurejre, radijallahu anhu, kojeg bilježi Buharija u svom Sahihu: „Nije od nas ko lijepim glasom (jeteganne) ne uči Kur’an“. Drugo značenje ovog hadisa, na čemu je jedna skupina učenjaka bi bilo: „Nije od nas ko ne uči Kur’an naglas“.

– Hadis od Ibn Abbasa, radijallahu anhuma: „Ukrašavajte Kur’an vašim glasovima“. Bilježe ga Ebu Davud, Nesai, Ibn Madže, Ahmed, Darimi, Ibn Huzejme, Ibn Hibban, Hakim i drugi. Vjerodostojnim su ga ocijenili Hakim, Ibn Hibban, Ibn Huzejme, Albani i Šuajb Arnaut.

Oko propisa učenja Kur’ana po tedžvidu učenjaci imaju dva opštepoznata stava:

Prvi stav: da je učenje Kur’ana po tedžvidu, vodeći računa o tedžvidskim pravilima, sunet i od adaba tilaveta Kur’ana.

Ovo je stav velike većine učenjaka Ummeta od islamskih pravnika, muhaddisa i ostalih.
(Metalibu ulinnuha 1/600, El-Itkan fi ‘ulumil-kur’an str. 100)

Oni kažu da nema šerijatskog argumenta koji ukazuje na to da je učenja po tedžvidu vadžib, tj. da je onaj ko ne uči po tedžvidu griješan kod Allaha u svom kiraetu.

Učenje Kur’ana bez tedžvida se po njima ubraja u skrivene (lagane, male) greške u učenju koje poznaju učači, eksperti i karije.

Neki učenjaci iz ove skupine smatraju da je pretjerano vođenje računa o tedžvidskim pravilima, pri čemu se većina truda i okupacije karije svodi na tedžvid bez davanja pažnje značenju kur’anskih ajeta, vid Iblisovog obmanjivanja ljudi.

Drugi stav: da je učenje Kur’ana po tedžvidu vadžib svakom muslimanu i muslimanki, a ko tako ne uči griješan je.
Ovo je stav učenjaka kiraeta i tedžvida, poput Muhammed ibn El-Džezerija, Nasra Eš-Širazija i drugih. (Es-Selsebil eš-šafi, str. 5, Fennut-tedžvid, str. 7)

Kaže Ibn El-Džezeri u svom tedžvidskom tekstu „El-Džezerije“: „Uzimanje (Kur’ana) po tedžvidu je stroga obaveza, ko ne uči Kur’an po tedžvidu on je griješan“.

Oni dokazuju ovu obavezu vanjskim značenjem spomenutih šerijatskih tekstova u kojima se podstiče i naređuje pažljivo učenje Kur’ana sa uljepšanim glasom.

Ovom dokazivanju se može prigovoriti da u tim argumentima nema govora o tedžvidu koji je usmeno prenešen od karija do karija. Najviše što se može sa njima dokazivati je da Kur’an treba učiti pažljivo i sa lijepim glasom.

Odabrano mišenje je stav džumhura učenjaka, tj. da je učenje Kur’ana po tedžvidu sunet i od adaba lijepog učenja Kur’ana, a ne vadžib zbog čijeg bi propusta musliman imao grijeh.

Uprkos tome svaki musliman bi trebao izdvojiti vrijeme i uložiti trud da savlada tedžvidska pravila i uči Kur’an pravilno, na najljepši način, a sve to kako bi mu srce bilo bogobojaznije pri učenju i kako bi bolje doživljavao ljepotu i značenja Kur’ana.

Ve billahi tevfik.​